а

b_280_0_16777215_00_images_20201008Olja.jpgПриступачност окружења, услуга и информисања представља предуслов за остваривање друштвених контаката, независност и укључивање особа са инвалидитетом у свакодневни живот. Постојање различитих врста баријера у окружењу, међутим, онемогућава велики број корисника јавног простора да остваре управо та права, изјавила је данас генерална секретарка стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић у оквиру онлајн панел дискусије „Србија без баријера“.

Како би утицао на подизање свести о важности приступачности, Заштитник грађана је у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина пре четири године установио награду јединицама локалне самоуправе за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији. И ове године, четврти пут заредом, Заштитник грађана је расписао Јавни позив за доделу награда градовима, општинама и градским општинама који су у 2018. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, а у току је доношење одлуке о награђеним иницијативама, нагласила је Јовичић.

Награда за приступачност је настала као израз потребе да се постигне инклузивније друштво у Србији, укаже на искораке појединаца или институција у стварању примера добре праксе, који доприносе унапређењу квалитета живота свих особа и да се овакви примери добре праксе промовишу у циљу њихове што шире примене. Ми стремимо друштву у коме ће свакој особи бити омогућено да самостално живи и учествује у свим аспектима живота равноправно са другима, а приступачност је предуслов за пуно учешће у друштву свих особа, истакла је Јовичић.

Поред генералне секретарке Оље Јовичић, учесници панел дискусије били су и представници Америчке агенције за међународни развој, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Српског филантропског форума, Еуробанке, као и градских општина и институција из Србије.

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.