Заштитник грађана констатује да се у раду Јавног предузећа за ваздушни саобраћај "Јат Ервејз" десио пропуст који је за последицу имао дискриминацију особа са инвалидитетом.
Жене избеглице и мигранткиње, деца у покрету, избеглице и мигранти са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и ЛГБТИ избеглице и мигранти налазе се у изузетно осетљивом положају и чешће су жртве различитих облика насиља. Заштитник грађана је након посете Центру за азил Крњача и сазнања о случајевима насиља у овом Центру, по сопственој иницијативи покренуо поступак према Градског центру за социјални рад Београд, о чему је обавештено и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и према Комесаријату за избеглице и миграције (КИРС) – Центру за азил Крњача и Министарству унутрашњих послова, затраживши информације појединачно о сваком од случајева насиља над женама и децом која бораве у Центру за азил Крњача.
На основу изјашњења контролисаних органа и документације коју су органи доставили Заштитнику грађана, овај орган утврдио је да не постоји потпуна размена информација и координација у случајевима насиља између различитих органа власти, те се размена информација често своди на упућивање информације о сумњи на насиље, без пријема повратних информација о томе шта је предузето. Даље, представници КИРС-а и центара за азил не учествују на конференцијама случајева који се односе на насиље над женама и насиље, злостављање и занемаривање деце и на састанцима група за координацију и сарадњу, нити на акредитованим обукама. Такође је утврдио да не постоји адекватан број преводилаца женског пола за урду и пашту језик. Како би се уочени недостаци отклонили, Заштитник грађана је упутио Мишљење Комесаријату за избеглице и миграције, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству унутрашњих послова и Министарству финансија.
 Мишљење Заштитника грађана |
Аутор: Р. Марковић
Положај старијих у Србији је изузетно тежак и за многе од њих безнадежан. Овакво стање последица је општег сиромаштва друштва као и све веће кризе традиционалних моралних вредности која наше друштво задњих пар деценија прожима. Највећи број старијих прима мизерно мале пензије, које су недовољне да би обезбедиле, често и голу егзистенцију, а често су приморани да својим финансијама издржавају већ одрасле потомке, каже за Данас заменица заштитника грађана Владана Јовић.
У чему се види њихов положај? Да ли су и у којој мери нарушена њихова права као грађана?
Низак животни стандард узрокује нарушавање права, пре свега из области економске, социјалне и здравствене заштите. Често су лекови ти које сами себи укидају како би обезбедили храну и платили комуналне услуге. Партиципација за многе од тих неопходних лекова за њихова примања је често сувише велика.
Решавање здравствених проблема који су свакодневица у том животном добу је отежано а често и изузетно тешко. Смањење запослених у здравству и социјалној заштити често онемогућава свим грађанима а посебно старијима одговарајућу здравствену заштиту. Потребе за социјалним услугама су велике јер су старији суграђани све усамљенији и све слабији а комплексне здравствене тегобе онемогућава им да се самостално брину о себи. Нажалост социјалне услуге су у свом рудименту и недовољно и неравномерно су распоређене на територији Србије.
Поред недовољно средстава које локалне самоуправе улажу у развој истих, миграције младих из руралних средина ка градовима или пак ван земље, у потрази за послом, додатно отежавају живот старијих суграђана у тим срединама. Становништва је ту све мање, посебно младих, самим тим ни потребне подршке.
Да ли се старији људи обраћају Заштитнику грађана и због чега?
Старија лица се обраћају Заштитнику грађана, али не у мери која би показала тежину проблема са којима се суочавају. Они су недовољно информисани о својим правима, као и о томе коме и где се могу обратити ако су им права ускраћена.
Истрошени свакодневном борбом са здрављем и егзистенцијом, често немају ни снаге да се боре за своја права, нити верују да могу шта да промене. Навикли су да ћуте и да се много не жале јер се осећају као терет деци која већ воде тешку битку за своју егзистенцију и егзистенцију своје деце. Неретко притужбе подносе преко деце и оне се, углавном односе, на остваривање или повреду права из области пензијског и инвалидског осигурања и социјалне заштите. Иако је по различитим истраживањима насиље у породици према овој популацији доста распрострањено, о чему говоре и подаци званичних институција (полиција, центри за социјални рад), ретке су притужбе које указују на исто.
Да ли Заштитник грађана поступио у скорије време по пријави која се тиче угрожених права старијих особа ?
У континуитету поступамо по притужбама на угрожавање права старијих и то најчешће у области пензијског и инвалидског осигурања, те је последњих година овај орган упутио неколико значајних системских препорука у овој области, Фонду ПИО. Већина њих је испоштована и остварена је доста ефикасна сарадња у овој области, са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Такође честе су притужбе на права из социјалне заштите. Једна од последњих значајних препорука системског карактера упућена је Градској управи града Београда. Заштитник грађана поступио је по притужби у којој је притужилац указао на повреду права на услугу социјалне заштите - помоћ у кући. Наложено је да притужиоцу и осталим грађанима којима је право на услугу помоћ у кући признато решењем надлежног органа, Градска управа обезбеди пружање наведене услуге, као и да се будућим корисницима наведена услуга пружи без одлагања по
правноснажности решења.
Како побољшати положај старијих?
Међугенерацијска солидарност је основ даљег развоја сваког друштва. Неопходно је да држава и друштво препознају значај моралних и интелектуалних вредности које носе наши старији, да схвате да старије генерације нису наш терет већ богатство. Приоритет државе мора бити обезбеђивање достојанственог и квалитетног живот старијима, кроз промоцију активног старења, развој сервиса подршке у социјалној заштити, и развој превентивне здравствене заштите старије популације. Посебан фокус треба бити борба и превенција деменције и шећерне болести, али и других болести које најчешће прате старење. Ово је једна мултисекторска акција коју морају сви релевантни државни и локални актери да развију и спроводе. Зато је неопходно што пре израдити Националну стратегију за старије која би плански осмислила како најефикасније, са најмање утрошених средстава и са што већим укључивањем саме популације за коју се стратегија прави, да се развију политике као и да се исте спроведу.
И држава и друштво морају бити свесни да демографска кретања како у свету тако и код нас иду у правцу све старијег друштва, и да уколико се ова чињеница на време не спозна као битан фактор економских, социјалних и образовних политика, економски развој друштва биће све упитнији, сиромаштво друштва све веће, а што наравно за собом директно утиче и на лепезу права грађана и ниво остваривања истих.
Савет за старије особе
Најавили сте оснивање посебног Савета старијих особа. Чиме ће се бавити и шта мислите о најавама Град Београда да оснује исти Савет?
Савет Заштитника грађана за старије, имаће саветодавну улогу. Циљ је да помогне институцији Заштитника грађана тако што би указивао на реалне проблем са којима се сусрећу наши старији грађани, чиме би исти постали видљивији, те кроз деловање ове институције и сарадње са другим надлежним органима омогућило ефикаснији рад на унапређивању остваривање права старијих лица.
Сматрам да је идеја Града Београда да оснује овај савет одлична, јер се на тај начин унапређује партиципација грађана у доношењу одлука и активностима Града које се односе на услуге овој групи грађана.
Интерактивна мапа приступачности
